Ime naučnika Volte? Džontra

Retko se zapitam ono, pomalo filozofsko, akademsko pitanje: ,,šta se, boga ti, desilo na današnji dan...?''. Valjda, akademičnost (ili, kako god da je pridev) dođe s godinama, mada, ni godina nemam puno, da bi sa njima ,,došlo''. 

Uglavnom, izguglavši 18. februar, nametne mi se svemoguća Wikipedia. Dalje, tok dešavanja, ide otprilike ovako: U hronološkoj listi rođenja na današnji dan, nailazim na ime Alessandra Volte, onog 'talijanskog naučnika, koga krste ocem elektrostatike. Naravno, nadovezujem se onim vicom kao asocijacijom, u kome se ime Džona Travolte permutuje sa Alessandrom, pa mu, ni krivom ni dužnom, zalepiše nadimak ,,Džontra''. 

Tu sam već, polumahnito, vratio tab browsera na Wikipediju i 18. februar... Život se, zaista ne igra. Ili se igra previše. Mislim da za to koristi slučaj kao jednu neproverenu kategoriju. O da, i ,,Dzontra'' je rođen osamnaestog februara, 1954. godine. Alessandro - 1745.

U nadi da postoje ljudi koji se primaju na koincidenciju, i jedini pravi omaž Travolti, koristim opet priliku za samopromociju i ubacivanje stihova u blog.

Ovaj put, (apsurd?) ne ničim izazvano. :)

Mathematicas temporis synaesthesia

Dve crne rupe rotiraju, jedna oko druge u egocentričnom sistemu. Milion je nepoznatih. Govorimo o diferencijalnom računu beskonačnosti. Recipročni kvadrati prečnika dve crne rupe koje se privlače, koje se odbijaju... U svaku se svakom strunom vremenergije uruši jedna mala vasiona. Rotiramo kao momak i devojka koji se drže za obe ruke trčeći u krug. Vezani smo sopstvenim odbijanjem. Halapljivo gutaš u sebe racionalne veličine, er elemenat ze unija a. Zastupam: Lobačevski se odrekao Euklida. Previše je sanjao, previše. Pesnik, Lobačevski. Tuže ga, ruže. Previše, kažu sanja. Matematike tu nema, ni preciznosti, samo sranja. ,,Pesniče, ne možeš računati na čvrste teoreme. Sanjaš, sve vreme!'' A ja kažem gospodo, (iako se ne sme), previše ste pobegli od pesme. Ko se boji srednjeg veka zarobljenog u našim sistemima crnih rupa? Pa jadnog da Vinčija vučemo za reNOSansu. Kako bi Kami stvorio besmisao da Lobačevski nije iskrivio trougao u prostoru? iskrivio trougao u mislima.