среда, 15. јун 2011.

29. Stamenković

Svakog dana 
kad krenem na posao
sretnem komšiju
koji šeta psa.

Otpozdravimo kratko.

Uvek
poželim
da mu zviznem šamar.

Ker to primeti
i tmulo reži na mene.
Komša mu stegne povodac,
meni se ruka steže u pesnicu.

Danas ću mu opet lupati u cevi.
Njegova žena može da pomisli
da mi ponovo treba
kašičica šećera.
Kakva ružna,
dosadna ženetina!

Ne volim ljude
čije usne
liče na vaginu.

3 коментара:

  1. tako je to sa komšilukom.
    ne znam zašto na pamet mi pade kamijev Stranac.
    možda zbog psa i njegovog gazde?!

    ОдговориИзбриши
  2. Može biti, samo što je moj Letranže više socijalno usmeren :) Kad završih ovim vaginoustim ljudima, meni na pamet pade Vučić... Ili Đilas.

    ОдговориИзбриши
  3. pa, jeste tvoj junak ima ženu...
    nije baš totalni usamljenik u ovom svetu.
    mojim krajem šeta tip samo sa povodcem.
    ranije je šetaO PSA, PAS JE NESTAO... ostao je povodac... uzica...
    i ja ih srećem kada idem na posao.
    neke srećem i kada se vraćam sa posla...
    ljudi... psi...

    ОдговориИзбриши