Hey, John!

Nedavno sam na Bundolu, a to je sajt gde, uglavnom, objavljujem svoje (filozofske?) tekstove, dobio Lestatov komentar, u kome je, u službi deskripcije sasvim druge stvari, izrekao kovanicu (parafraziram): ,,nije baš Coltrane-ov jazz''.
Ne znam šta bi KP rekao na ovo:
Dakle,

svi mi, ,,samoproklamovani'' bitnici smo pretplaćeni na džez.

Bezobrazna rečenica, prilično netačna i površna.
But, here comes Johnny...




Hey, John!
Svetla su odavno pogašena.
,,Rupa'' miriše otmeno,
crveno
na zelenoj čoji
bilijarskog stola.

Stavi osmicu u saks.
Raširi nozdrve.
Šmekerski:
Fifties...

Hey John!
Razvuci zube.
Belo, kao čist hors.

Napuni obraze dimom,
zadahom viskija.
Kroz osmeh, procedi:
Filadelfija.

Hey, John!
Potšišaj brkove
za društvo iz separea.
Crno odelo,
Dollar bill!

Hey, John!
Plavi voz,
i Majls Dejvis.