четвртак, 23. јун 2011.

Pleme

Promolio sam nos kroz vrata. Zapitah se, da li bi mi bilo tako vruće u plemenskoj zajednici.
Možda to ima veze sa bojom kože.
I crncima je vruće.
Klima uređaj me je dotukao. U sebi sadrži plastiku, neke hemikalije za hlađenje i metalnu građu, kao i hiljade godina pažljivog i sistematičnog prikupljanja znanja.

Na kraju, zaključak je jasan:

Posle svega, potpuno mi je nejasno da li napredak društva ima smisao. 





Smejali su se
trpajući u sebe
ogromne količine
mesa pečenih životinja.

Nemo sam posmatrao;
niko nije obraćao pažnju
na zalogaj koji mi klizi
niz grlo,
na pomeranje jabučice
i lučenje pljuvačke
nad opojnim mirisom

mesa.

Osvetljavali su nas
reflektori
lampe i sijalice,
snimali su nas kamerama
kako razgovaramo,
uzimamo svoje laptopove
i telefone,
na šezdeset trećem spratu.

Sto godina
hiljadu godina kasnije,
bili smo samo
prah i pepeo.

7 коментара:

  1. Tužno je to što će se svi oni podrediti ogledalcima za brijanje i kutijama šibica koje ih tako zadivljuju sad. I svi ćemo zajedno biti prah... osim možda Piraha, za koje ne znam da li si čuo, pa ti ostavljam link. Možda će te zanimati. :)

    http://www.newyorker.com/reporting/2007/04/16/070416fa_fact_colapinto

    ОдговориИзбриши
  2. Netaknuto! Zadivljen sam ovim, sigurno da ću se pozabaviti temom, sada kada sam je otkrio.

    ОдговориИзбриши
  3. Meni nije toliko bizarna netaknutost, koliko sama ideja o postojanju različitih svetova unutar sveta, različitih stvarnosti. Jesi li znao, na primer, da Hopi Indijanci nemaju pojam vremena, tj. nikakve vremenske odrednice tipa juče, sutra...
    A mnogo kultura, za razliku od nas, ne vide vreme kao linearnu pojavu. I to je samo vreme! Sve nikako da krenem sistematski da istražujem, ali zamisli ta verovanja, te bajke, te običaje, načine života... svuda različito.
    A Piraha, na primer, pokazuju i kako možemo učiti jedni od drugih, menjati poglede na svet. Zato ih jako volim. :)
    A ima i jedna serija fotografija o školi u Andima, opet drugi svet... http://irinawerning.com/stories/little-schools-in-the-andes/
    Najviše na svetu bih volela na takvim mestima, i sa takvim ljudima, da radim. :)))

    Izvini sad što davim, al' ovako kad napipam temu koju obožavam, nemam kočnica uopšte... >.<

    ОдговориИзбриши
  4. Naravno da ne daviš! Mene davi moja erudicija :D Što se protoka vremena tiče, to je zaista jedna The Tema.
    Btw, oduvek žalim što nisam rođen u doba romantizma, tamo u 18. veku. Pisao bih perom, pod svećom. :) Duh tog vremena me proganja. Pre ćeš ti raditi na nekom od gorepomenutih mestima, nego što ću ja biti savremenik romantizma, ma koliko vreme bilo nelinearno :)

    ОдговориИзбриши
  5. Ne brini ništa, evo baš sad spremam prijemni, kaže da je romantizam i metod, i pravac, što znači da iako je vreme pravca prošlo još onda, kao metod (tj. kao način doživljavanja i tumačenja stvarnosti) on može da opstane koliko god ti volja. ^^ Ja ne verujem u kraj romantizma, iako sam veliki pobornik struje (ponekad se bojim mraka, a senke od sveća me takođe plaše)

    I, koje romantičare u književnosti voliš? I uopšte, šta čitaš? Eto na primer, Kami nije romantičar, zar ne?

    ОдговориИзбриши
  6. Ih, samo E.A. Poe... Pa je dovoljno. O Puškinu da ne govorim :) Što bi rek'o D. Harms:

    "Teško je reći bilo šta o Puškinu onome, ko ništa ne zna o njemu.
    Puškin je veliki pesnik. Napoleon je, po veličini, manji od Puškina.
    Bizmark je, u poređenju s Puškinom, mačji kašalj.
    A Aleksandar I i II i III su prosto nule u poređenju s Puškinom.
    A i svi drugi ljudi su, u poređenju s Puškinom, nule.
    Samo u poređenju s Gogoljem, nula je i sam Puškin.
    Zato - bolje da ja vama nešto napišem o Gogolju, nego što pišem o Puškinu.
    Ali, Gogolj je tako veliki da se o njemu ne sme ništa pisati, i zato ću, ipak, da pišem o Puškinu.
    Ali, posle Gogolja, nekako je ponižavajuće pisati o Puškinu. A o Gogolju se ne sme.
    Zato - bolje da ništa ne pišem."

    A tek kompozitori... :)

    ОдговориИзбриши
  7. Uhh, eto nam neslaganja: ne volim Poa nikako, s izuzetkom nekolicine kratkih priča. A od Puškina znam samo bajke, ali sam ih mnogo volela kao mala. Majka me godinama cima da pročitam Onjegina, vidiš, lepo si me podsetio. :) Od romantičara mi je Igo isto veoma drag, ali inače sam više vezana za dvadeseti vek.
    Harms mi je, na primer, jedan od omiljenih. On, Markes, Kundera, Kortasar... magijski realizam uopšte. Kao pravac, oslikava ono moje iskreno uverenje da se romantično i bizarno nalaze u samom životu kakav on jeste, te da nisu nešto u šta bežimo... Za ceo pravac, a posebno za ta tri autora, najiskrenije preporuke.

    U kompozitore se, moram priznati, razumem slabo - ali ako u romantizam spada Hajdn, onda volem i to. ^^ Interesantno je što slušaš klasiku, ona je onaj tip muzike koji balansira na ivici anahronog, ali kad prepoznaš univerzalnost... :)) Uh, opet ja dva kilomentra komentara! XD

    ОдговориИзбриши