Jedan čovek čita novine samo letimice. Otvori prvu stranu, pročita naslove i - dok si rek'o piksla - već je na strani sporta. Onda ih odloži, i zapali cigaretu.
Jednom smo zajedno popili kafu.
Jedan drugi poznanik, pričao mi je u kafani, kako ne može podneti političku situaciju u svetu. Dok smo pili i jeli, više puta je psovao majku ,,onima gore'', govorivši kako ćemo svi skapati kao psi. Posle podosta pića, zagrlio me je, počeo da peva i baca novac muzici.
Treća osoba mi je nekadašnji prijatelj. Za sebe voli da kaže da je večito nasmejan, da voli život i svet. Često me pita imam li neku poznanicu kojoj bi se dopao. Nikada nisam mogao da se dosetim makar jedne, kao asocijaciju na njegovo pitanje.
E, sa njima sam se sreo pre par dana na rođendanskoj proslavi dalje rođake. Doduše, tamo nisam dugo ostao. Imao sam problem sa stomakom. Iako se posle čaše tamnog piva stanje malo popravilo - odlučio sam
da odem kući.
Jedna gospođa
u skupom kompletu
gracioznog hoda
sa slamnatim šeširom
gazila je
po usijanom betonu.
Komplet je bio
svetle boje,
mada se i ne sećam tačno.
Njeno telo
grozilo se:
taksista
znakova
mušica
lepljivih šaka
ljudi koji se pozdravljaju.
Dame se ne pitaju za godine.
Mogla bi mi biti
majka
strina ili
tekta iz Švajcarske...
Mada mi to
i ne bi puno značilo, jer
sudeći
po njenom licu
dok je brisala čelo
maramicom sa vezom
na sredini,
postao sam
potpuno sam siguran
da svi umiru.
Jednom smo zajedno popili kafu.
Jedan drugi poznanik, pričao mi je u kafani, kako ne može podneti političku situaciju u svetu. Dok smo pili i jeli, više puta je psovao majku ,,onima gore'', govorivši kako ćemo svi skapati kao psi. Posle podosta pića, zagrlio me je, počeo da peva i baca novac muzici.
Treća osoba mi je nekadašnji prijatelj. Za sebe voli da kaže da je večito nasmejan, da voli život i svet. Često me pita imam li neku poznanicu kojoj bi se dopao. Nikada nisam mogao da se dosetim makar jedne, kao asocijaciju na njegovo pitanje.
E, sa njima sam se sreo pre par dana na rođendanskoj proslavi dalje rođake. Doduše, tamo nisam dugo ostao. Imao sam problem sa stomakom. Iako se posle čaše tamnog piva stanje malo popravilo - odlučio sam
da odem kući.
Jedna gospođa
u skupom kompletu
gracioznog hoda
sa slamnatim šeširom
gazila je
po usijanom betonu.
Komplet je bio
svetle boje,
mada se i ne sećam tačno.
Njeno telo
grozilo se:
taksista
znakova
mušica
lepljivih šaka
ljudi koji se pozdravljaju.
Dame se ne pitaju za godine.
Mogla bi mi biti
majka
strina ili
tekta iz Švajcarske...
Mada mi to
i ne bi puno značilo, jer
sudeći
po njenom licu
dok je brisala čelo
maramicom sa vezom
na sredini,
postao sam
potpuno sam siguran
da svi umiru.
Нема коментара:
Постави коментар