Ko je očekivao redovno objavljivanje?

Depra

Crna cigla se razliva
i odlazi u more,
jasno vidim:
goli stanovi
i srećne porodice.
Satovi otkucavaju svaki sat
a svetlo se upinje iz petnih žila
da baci senku na zid gde smo se potpisivali.

Kosmos je presa za reciklažu
sa 3D tapetama.
Propuštam automobile na pešačkom
i svima ustajem u autobusu,
vole me šalteri
posebno oni na kojima se podižu pisma.

Zvono je mrtvo
još od onda kada smo uglavili paripić.
Umire se i o praznicima,
radnim danima:
srećna nova godina,
moje saučešće!

Kapci su providni,
svejedno,
zatvaram oči jer sam tako navikao.

Voleo bih da me zagrli mama
ili ti,
ne bih li se možda prisetio
nečijih ruku.