Ponovo tekst iz Nishmagazina, ovoga puta, u celosti na blogu, necenzurisan.
Dođe juče meni ortak Peca i kaže: „Brate Džoni, ti si faca, ti pišeš za onaj Nish magazin, učestvuješ na poetskim događajima, ako mi ti ne pomogneš ja ne znam ko će.“ Dobro, nije baš rekao „ja ne znam ko će“. Uglavnom, porazmislim ja, kažem – u pravu je, i pitam ga o čemu se radi. Kaže, ne mož’ da nađe pos’o. Rekoh, ma daj bre, ima da ti nađemo pos’o, pa nije valjda ova država, majku mu, toliko otišla u bestraga, to, kao, „nema posla“, to pričaju ovi lenji, što u stvari neće da rade.
Dođe juče meni ortak Peca i kaže: „Brate Džoni, ti si faca, ti pišeš za onaj Nish magazin, učestvuješ na poetskim događajima, ako mi ti ne pomogneš ja ne znam ko će.“ Dobro, nije baš rekao „ja ne znam ko će“. Uglavnom, porazmislim ja, kažem – u pravu je, i pitam ga o čemu se radi. Kaže, ne mož’ da nađe pos’o. Rekoh, ma daj bre, ima da ti nađemo pos’o, pa nije valjda ova država, majku mu, toliko otišla u bestraga, to, kao, „nema posla“, to pričaju ovi lenji, što u stvari neće da rade.
Krenem ja, Pecu pod ruku (ne bukvalno!), i pravac biro. Mislim, nisam ni ja naivan, znam da neće tamo da nađe posao tako, nego, da se on prijavi bolje, da ne kažu posle nije se prijavio.
Stajali u redu, strpljivo, očekujemo sve. Čiča na šalteru, čita Politiku
i ne jebe živu silu. Mi, kao, „izvin’te gospodine“, i tu se
on nekako smiluje, pa nam kaže šta sve treba da uzme Peca da može da se
prijavi. Uglavnom, ceo postupak sada ne znam, zaboravio sam.
U međuvremenu, smislim ja lukav plan.
Krenemo redom po političkim partijama, da se raspitujemo, pravimo se
pametni, uspešni i vredni mladi ljudi. Kao, zalažemo se za Evropu kod
jednih, za Kosovo kod drugih, na velika vrata sa izgrađenim programom i
stavom i stilom. Svi su nas slali da lepimo plakate. U jednoj partiji
smo samo dobili da smaramo ljude telefonom.
Ništa od stranačkog zapošljavanja.
Pošto smo, inače, kucali na vrata
firmama u kojima bi Peca mogao da radi sa svojom diplomom, i samo u dve
od osamnaest, koliko smo našli i obišli, Peca je pozvan na razgovor,
naravno, formalno, rešismo da se vratimo u biro.
Onaj čiča sedi u istom položaju kako smo ga ostavili pre nedelju i po. Politiku
u rukama mu neko zamenio za novi broj. Peca pita da li ima šta novo za
njega. Tu čiča podigne pogled i kaže: „Pa ti bre, sinko, bio si juče,
sad si doš’o opet… Da ti to ne zajebavaš državu malo, a?!“
Peca, kakav je prek, skoči kroz šalter i uhvati službenika za gušu. Jedva smirim halabuku. Ovaj popravi kravatu, uzme telefon, (kao) poslom i (kao) usput kaže: „Teško ćeš da nađeš pos’o, dečko, kad si tako bezobrazan“.
Link za tekst u originalu
Link za tekst u originalu
Нема коментара:
Постави коментар