Džek stoji na obodu grada. Na uzvišenju, prašina šiba, i jebi ga, mora da bude čvrst. Pored njega je motor. Zupčanici i lanci. Mašina samo što je prestala da brekće.
Sve je neon; svetla su blurovana, mutna, ali seku sumrak. Oštro, usredsrđeno, šaraju oblake vodene pare koju ispušta na hiljade hidrauličnih presa u predgrađu, tamo dole.Poslednja lokomotiva ulazi u stanicu, pre policijskog časa. Ne vidi je, ali je jasno čuje.
Džek prođe rukom kroz čirokanu, zakopča kožnjak. Otkinu slamku u retkoj travi i zakači je u zube.
Parobrod već prolazi rekom i ostaje daleko iza. Sivo, sivo, sivo, čađ i beton. Para i mehanizam.
Onda pljucnu kroz zube, napuni trocevni revolver i zakači ga za pojas; uzjaha motor, popravi nabore na pantalonama i procedi:
"koja steam-punk antiutopija, jebote..."
Sve je neon; svetla su blurovana, mutna, ali seku sumrak. Oštro, usredsrđeno, šaraju oblake vodene pare koju ispušta na hiljade hidrauličnih presa u predgrađu, tamo dole.Poslednja lokomotiva ulazi u stanicu, pre policijskog časa. Ne vidi je, ali je jasno čuje.
Parobrod već prolazi rekom i ostaje daleko iza. Sivo, sivo, sivo, čađ i beton. Para i mehanizam.
Onda pljucnu kroz zube, napuni trocevni revolver i zakači ga za pojas; uzjaha motor, popravi nabore na pantalonama i procedi:
"koja steam-punk antiutopija, jebote..."
Нема коментара:
Постави коментар