Ko je Danilo Živković, pošiljalac misteriozne poruke?

Juče sam iz poštanskog sandučeta jedva izvukao nagurane letke, kataloge, vizitke. U toj gomili, par računa. A onda i sledeći papirić:

Ako pažljivo analiziramo nesvakidašnji pronalazak (ovde su prikazane obe strane), možemo da zaključimo sledeće:

- Papir je manje-više pažljivo, isečen na (željenu?) veličinu (5.2 x 12.5 cm), delimično pogužvan i presavijen, što se može opravdati načinom distribuiranja.

- Tekst je napisan grafitnom olovkom, štampanim ćiriličnim pismom, vidno infantilnim rukopisom.

- Prednja strana sadrži fakte (koji će biti podvrgnuti analizi za nekoliko trenutaka), a zadnja potpis misterioznog autora.

S obzirom da sam stranu sa faktima pročitao prvu (tako sam, zapravo, izvukao papirić, tačnije, letak, iz sandučeta), smatrao sam je za prednju. Postavlja se pitanje, da li ona to zaista jeste.

Ako je "fakat-strana" – prednja, autor je, po svemu sudeći imao na umu da prvo iznese činjenice, a zatim otkrije svoj identitet. Ako je obrnuto, (ovde) druga strana, mogla bi se protumačiti kao naslov, kao da je autor želeo da odmah stavi do znanja da će izložiti neke novosti (velikim slovima) koje se mogu pročitati na poleđini, a ako se tome doda i potpis, punog imena i prezimena, možda se može njegovo simbolično značenje protumačiti, takođe dvojako. Ili se radi o naivnosti dečije svesti, koja svoje puno ime piše po inerciji, automatizmu, ili je, pak, reč o nečemu drugom, i zanimljivijem. Možda je ovo pokušaj (sada već misterioznog) mladog gospodina, Danila Živkovića, da se predstavi kao nosilac novosti, kao misteriozni kurir, robinhudovski raskrinkavač, a time i da (hrabro) pridobije uz svoje ime reputaciju, prepoznatljivost. Skoro da se nazire potencijal, da bi se, u bliskoj budućnosti, moglo čuti kako neko kaže: "jeste, sigurno je tako, javio Danilo Živković", ili: "pročitao sam u 'NOVOSTIMA' Danila Živkovića".
Primetimo, dalje, iako su zaključci koji se mogu izvući iz ovog, jednog jedinog letka, oskudni, kojim se to činjenicama bavi Danilo Živković u svojim "NOVOSTIMA":

"Дете пало

са терасе.

дете се

наболо на

шипци.стр-

уја убила

човека. У

павла јур-

ишићу штур-

ма на играл-

иште су

три гроба"

Činjenice ovde iznete, zasigurno ne možete pročitati u štampi. Niti su, verujem, one poznate, pa čak ni stanovnicima ulice Pavla Jurišića Šturma. Da li su ova saznanja, saznanja mladog Danila lično, i da li se ovde radi o tendencioznom pokušaju istraživačkog novinarstva, detektivskog rada, pa zatim dobro organizovanom i osmišljenom vendetskom poduhvatu? Na koji način je on došao do ovih, senzacionalnih, a ujedno mračnih i zabrinjavajućih tvrdnji?
Iz teksta saznajemo da je neko "dete palo sa terase" i "nabolo se na šipci". Koje dete? Na kojoj šipci? Danilo o ovome ništa ne kaže. Možda je to zato što sam ne zna, ili, pokušava da navede onoga ko primi poruku da možda sam pristupi istraživanju, bez straha, iz hrabrog i plemenitog poriva da se rasvetli ovako strašna stvar. Danilo nastavlja: "struja ubila čoveka". Opet, ne zna se o kom čoveku se radi, ali je i ova činjenica (ako na trenutak pretpostavimo da je istinita, ili da "tu ima nečega") šokantna i vredna interesovanja. A onda, dolazimo do nečeg zanimljivog: "U pravla Jurišića Šturma na igralištu su tri groba". S obzirom da su u tekstu iznad pomenute dve smrti, postavlja se pitanje čiji je, zaboga, treći grob? Zašto Danilo o tome ništa ne govori? A možda su stvari nepovezane, možda je, u stvari, stvar u tome, da je dete palo sa terase i nabolo se na šipku, čoveka ubila struja, a nezavisno od toga, na igralištu postoje tri neotkrivena groba?!
Postoji i treća mogućnost. S obzirom na prirodu činjenica koje Danilo iznosi, pretpostavlja se da je on došao do njih izlažući se opasnosti (možda i ne svojom voljom). Možda je i u opasnosti, a ovim letkom on pokušava da potraži pomoć. Zasigurno, sudeći po celokupnom utisku, da, ako Danilo traži pomoć, traži je, ne iz straha, već da bi ovu misteriju raskrinkao i razrešio, i zadovoljio pravdu.
Posle najdetaljne moguće provere ostalih sandučića, mogao sam samo da konstatujem da sam je letak ubačen samo u moje sanduče. Da li je ovo samo splet okolnosti, kuriozitet slučajnosti, ili je, iz nekog razloga, Danilo baš mene izabrao? Ostavljam otvorenu opciju da postoje još neke verzije (sa istim ili drugačijim tekstom) ovog letka, ali to nisam mogao da utvrdim stopostotno, jer su ostali sandučići zaključani (ali sam proverio one sa odlomljenim vratancima, i provirio kroz šupljine zaključanih). Uglavnom, ništa više, što bi se moglo pripisati Danilu, nisam pronašao.

Zaintrigiran, podstaknut osećajem neustrašivosti pred ovako mračnim i zakulisnim radnjama, koje zahtevaju razrešenje u cilju zadovoljenja pravde, ovim putem pokušavam da se obratim Danilu Živkoviću, i ponudim mu svu raspoloživu pomoć na rešavanju ovog slučaja:

Danilo, tvoj poziv upomoć nije pao u pogrešne ruke! Pao je u ruke prijatelja! Stojim ti na raspolaganju, nudim svoju pomoć da se stvar detaljno ispita, pod okriljem noći proveri igralište, i na bilo koji način potraže dodatne informacije o celom slučaju, ispitivanje mogućih svedoka ili sličnim detektivskim radom. Najbolje je da se susretnemo. Javi vreme i mesto. Over and out, do sledećeg kontakta.